Proizvodnja alternativnih biljnih vrsta sve prisutnija - Biljne vrste velikih mogućnosti uzgajaju se širom Vojvodine i Mađarske

Projekat "Konkurentna održivost polјoprivrednih preduzeća kroz razvoj novih proizvoda sa dodatom vrednošću na bazi alternativnih bilјnih vrsta–Cornucopia", sufinansiranog iz evropskih sredstava putem Intereg IPA Programa prekogranične saradnje Mađarska-Srbija za budžetski period 2014-2020, nastavlja sa realizacijom predviđenih aktivnosti. Dosadašnja implementacija projekta obuhvata čitav niz različitih radionica, sastanaka i razmena mladih istraživača iz Srbije i Mađarske.

Kako je cilj projekta podsticanje zajedničkog istraživanja u cilјu unapređenja kapaciteta za zapošlјavanje i razvoj malih i srednjih preduzeća polјoprivredne i prehrambene industrije u prekograničnoj oblasti putem primene novih tehnologija, razvijanja novih proizvoda i održive upotrebe prirodnih resursa, tako je i jedna od glavnih aktivnosti upravo vezana za razmenu iskustava i znanja u naučnom radu i delovanju.

Stoga je početkom juna u Segedinu, u prostorijama Instituta za istraživanje žitarica "Gabonakutato", održana radionica u čijem su fokusu bile "zaboravljene" njivske vrste, biljke koje se zbog svojih potencijala i prirodnih karakteristika ponovo vraćaju na polja.

Reč je o usevima koji su se gajili na ovim prostorima vekovima unazad, a koje su profitabilnije od stanrdardnih ratarskih biljnih vrsta. Na to permanentno ukazuju brojna istraživanja koja se sprovode na paprici, slatkom krompiru i leguminozama.

Naučno-istraživački doprinos dali mađarski partneri na projektu, dok su srpski partneri sproveli istraživanja na spelti, konoplji i sirku. Partneri u projektu Cornucopia, Nacionalni centar za istraživanje i inovacije u poljoprivredi Mađarske NAIK, Neprofitno udruženje za istraživanje žitarica Lavina, Poljoprivredni fakultet iz Novog Sada, Fond Evropski poslovi AP Vojvodine i Udruženje Baštovani iz Sente održali su stručne prezentacije, razmenili iskustva iz nauke i prakse i još jednom prilikom ukazali na značajne potencijale uzgoja i korišćenja alternativnih biljnih vrsta.

Proizvodnja alternativnih biljnih vrsta je sve prisutnija na ovim prostorima, ne samo na vojvođanskim poljima, već i na prekograničnim poljima Mađarske. Klimatski i zemljišni uslovi za uzgoj ovih ratarskih useva su identični u obe zemlje i predstavljaju pre svega šansu za male poljoprivrednike.

Biljke poput pšenice, spelte, tritikuma, heljde, sirka, konoplje, batata i mnogih drugih mogu se pokazati veoma unosnim, a njihova primena je moguća, kako u ishrani ljudi, tako i u ishrani stoke, pa i u prerađivačkoj industriji. Mogu se koristiti i za pripremu veoma ukusnih jela, naročito poslastica u vidu kolača, što su učesnici junske radionice održane u Segedinu imali priliku i da degustiraju.

Projekat čija je ukupna vrednost 352.798 EUR, nema samo naučno-istraživačku dimenziju, već treba da motiviše poljoprivredne proizvođače na zdraviju, ekonomsko unosniju, organsku poljoprivredu alternativnih biljnih vrsta. Projekat traje 24 meseca, od 1. aprila 2018. godine i trajaće do 31. marta 2020. 85% njegove vrednosti finansira Evropska unija.

Partnerski konzorcijum na projektu čine Poljoprivredni fakultet iz Novog Sada, Fond "Evropski poslovi" AP Vojvodine, Udruženje "Baštovani" iz Sente, kao i tri partnera iz mađarske županije Čongrad. To su Neprofitno udruženje za istraživanje žitarica, Inovativna neprofitna fondacija za agrobiotehnološki razvoj biznisa "Lavina" i vodeći partner na projektu Nacionalni centar za istraživanje i inovacije u poljoprivredi Mađarske NAIK.