Novosadski programeri uz pomoć veštačke inteligencije napravili prve avatare psihijatrije

Startap firma Ovii sa sedištem u Ujedinjenom Kraljevstvu, a sa tehničkim timom u Novom Sadu, osmislila je "Habet", platformu koja koristi 3D tehnologiju za pravljenje video-igrica kako bi pružila zdravstveni tretman u okviru 3D sveta, s fokusom na mentalnom zdravlju i lečenju bolesti zavisnosti.

To u prevodu znači da s jedne strane stoji pacijent, a sa druge njegov terapeut, obavljajući sesiju u virtuelnom svetu i imajući svako svog avatara.

– Mi smo ovde deo tima koji se bavi istraživanjem i razvojem, prvenstveno tehnologijama poput blokčejna, meta i 3D svetova, što je sad dosta aktuelno i popularno, a bavimo se i naprednim verzijama sigurnosti i bezbednosti korisnika na internetu, korišćenjem naprednih algoritama za autentifikaciju, poput biometrijskih otisaka prsta, zenice oka i slično – objasnio je za Dnevnik Stefan Dejanović, asistent na Fakultetu tehničkih nauka i tehnički direktor kompanije Ovii.

– Najpre je bila ekspanzija blokčejna, svi su pričali o tome i kriptovalutama, neko je zarađivao, neko gubio, pa se to stišalo, a onda je Facebook izašao sa velikom vešću da menja svoje ime u Meta, što je skraćenica od Metaverse. Njihova ideja je da sve pretvore u virtuelne svetove gde bi svaki korisnik imao svog avatara. Oni su dali taj najjači udarac, ali nigde još uvek nema prave primene, dok mi na razvoju ove tehnologije radimo već pet godina, od 2018. Ubacivši blokčejn i biometrijsku identifikaciju radi sigurnosti, došli smo do našeg trenutno glavnog slučaja Habet.

Kako kaže, dosta toga je urađeno u Velikoj Britaniji, sa čijim su zdravstvenom centrom uradili pilot-projekat.

– Oni imaju regulatorno telo čiji je zadatak da kontroliše kompanije koje se bave kockanjem i video-igrama, budući da su one dužne da deo novca vrate za lečenje zavisnika kroz terapeutske sesije odvikavanja. Doći na UKGC listu, koja tamo postoji, znači pak biti sertifikovan pružalac zdravstvene pomoći ljudima koji imaju problema s mentalnim zdravljem i zavisnošću, a mi smo trenutno u procesu dobijanja te dozvole. Mnoge naučne studije pokazale su da kada stavite ljude u njima blisko okruženje, bolje primaju terapiju, jer se lakše opuste i otvore – dodaje Dejanović.

– Da bi neko ušao u taj svet, on mora da skenira svoje lice i prema tome se kreira njegov avatar. Radimo i na patentu da sve to što radimo i zaštitimo kroz našu platformu Avatar DNK. Ona se može primeniti na štošta, jer sve što obavljamo i potpisujemo u virtuelnom svetu trebalo bi da važi i u stvarnosti, recimo u banci – napominje.

Kako dodaje, idejni tvorac priče je Dion Krum, vlasnik i glavni direktor kompanije Ovii, a u okviru tima je i njegov sin Viel Krum, koji živi u Francuskoj i zadužen je za marketing.

– On je inače bio glumac i veoma je strastven u domenu mentalnog zdravlja mladih, pa nam daje instrukcije na koji način treba da radimo sa njima. Ja vodim osmočlani tehnički tim u Novom Sadu, a imamo i nekoliko ljudi iz Maroka koji se bave virtuelnom tehnologijom – dodaje sagovornik Dnevnika.

Dejanović se osvrnuo i na današnje probleme mladih koje su previše zaokupljeni igricama i internetom.

– Taj problem neprestano raste i znamo šta se desilo u maju. Upravo tada smo i bili pozvani u Gradsku kuću, kao deo radne grupe, da bismo predstavili svoju platformu. U Novom Sadu, pa i u Srbiji, imamo ograničen broj terapeuta, dok na ovaj način otvaramo veće tržište stručnjaka koji mogu da doniraju svoje usluge.

U stalnoj su komunikaciji sa psihoterapeutima, koji im daju sugestije kako da poboljšaju i učine što interesantnijom inače interaktivnu platformu, te su, između ostalog, omogućili da pacijenti preko nje vode dnevnik.

– Izrazili su da im je dosta bitna gestikulacija tokom razgovora, govor tela i slično, ali u određenim fazama – objašnjava.

– Što se tiče tona glasa, on lako može da se prepozna jer prenosimo zvuk preko interneta, a kad dođe do toga da terapeut zahteva da vidi kako se pacijent kreće i šta radi, imamo posebnu funkciju da se pređe i na video-poziv. Shvatili smo da su vrlo zainteresovani za ovu vrstu rada, a cilj nam je da ove godine napravimo studiju slučaja na Odseku za psiholologiju i proverimo u kojoj meri on doprinosi terapeutu, a u kojoj klijentu. Voleo bih da to učinimo na domaćem terenu i da naiđemo na razumevanje određenih organizacija. Ako ne, onda ćemo morati da se okrenemo Velikoj Britaniji ili Americi. Radimo i na tome da uključimo veštačku inteligenciju. Na primer, da postoje avatari koji bi bili asistenti realnom terapeutu. Njihov zadatak bi bio da rade neke interesantne vežbe sa korisnicima i izvedu rezultate, koje će terapeut kasnije moći da analizira. Nije nam cilj da zamenimo prave terapeute, već da poboljšamo njihov rad.