Šta je "chronoworking", kako funkcioniše i da li je primenjiv?

"Chronoworking" podrazumeva obavljanje posla prema biološkom ritmu zaposlenog; za nekoga je idealno vreme da krene da radi rano ujutru, a neko se "razbuđuje" tek posle 17 sati - kada većina ljudi završava posao. Koliko se tolerisanje individualnih potreba u ovom kontekstu zaista isplati i može li firma da funkcioniše jednako dobro ako svako radi kada želi, odnosno kako fleksibilni uslovi rada utiču na radnike, a kako na šefove, Bloomberg Adria (Blumberg) je pitao Marinu Kreculj Pešić, menadžera operacija u Assert-u.

- Usklađivanje svakodnevnih aktivnosti sa biološkim ritmom je vanvremenska tema. Učenje o cirkadijalnim ritmovima, odnosno biološkim ritmovima koji pomažu usklađivanje funkcija čovekovog organizma nije novo, ali ono što je kroz različite faze civilizacije variralo jeste svest o njihovom značaju. Danas, kako zahvaljujući većoj svesti, tako i zbog narušenog fizičkog zdravlja i snage, ova tema ponovo biva aktualizovana, što je dobro i neophodno - priča Kreculj Pešić za Blumberg Adriju.

Američki klinički psiholog Majkl Breus (Michael Breus) je ustanovio da postoje četiri hronotipa ličnosti. Dakle, naše telo ima prirodni obrazac po kojem određuje kada je nama lično najbolje vreme za spavanje, ručavanje, seksualni odnos. Marina Kreculj Pešić je već naglasila veliki značaj rada po biološkom ritmu - za samog zaposlenog, ali da li posao trpi zbog toga?

- Nekada je bilo "sova" i "ševa", a danas su hronotipovi još specifičnije određeni, te čujemo da je neko "medved", "delfin", a neko "lav" ili "vuk". Davanje prostora da svako od nas, poštujući generalne fiziološke minimume i zahteve, ipak ima individualizovane potrebe, čak i egzistencijalne, vodi nas dodatnim načinima organizovanja. Trajanje i period budnosti, trajanje i pik produktivnosti, odnosno početak i trajanje sna, jesu ključni faktori koji razlikuju tipove. Sve nabrojano su osnovne ljudske potrebe i koliko god ljudsko društvo napreduje, biološke i fiziološke uslovljenosti i te kako utiču na kvalitet funkcionisanja. Iskakanje iz ritma, odnosno intenzivne i česte promene utiču na fizičko ali i psihološko blagostanje. Dobro je da svest o tome postoji, te je svakako noćni rad drugačije plaćen nego dnevni, duži su periodi odmora ukoliko smene po trajanju ili periodu ne odgovaraju biološkom ritmu čoveka i slično - kaže Kreculj Pešić.

Breusovo istraživanje pokazuje da je 55% ljudi najproduktivnije sredinom dana (između 10 i 14 sati); 15% najbolje funkcioniše ujutru, 15% uveče, a 10% ljudi se prilagođava - tačnije, ritam im varira. Shodno tome, rekli bismo da ustaljeno radno vreme od 9 do 17 sati ipak odgovara najvećem broju ljudi, sa čime je saglasna i sagovornica portala:

- Tipično radno vreme odgovara tipu "medveda", gde nas je najviše. Svima nama su zajednička neka četiri sata za aktivnosti, tačnije period od 10 do 14 sati. Tada smo svi budni, a većina je na vrhuncu produktivnosti. Kompanijama i zaposlenima je od značaja da u isto vreme budu aktivni oni radnici čiji su poslovni procesi povezani i uslovljeni, a takvi su dominantni.

Pandemija kovida 19, odnosno zatvaranje uticali su na razvoj novog načina rada koji je, do tada, bio zastupljen tek ponegde, a mahom u IT industriji. Odjednom, čini se da je ceo kancelarijski svet krenuo da radi od kuće i to je ostavilo efekte do danas. Rad na daljinu se do korone uglavnom smatrao "hirom", a i sada se tumači kao privilegija, iako većina zaposlenih i od kuće radi punom parom.

Prema Marini Kreculj Pešić, taj režim rada nam je otvorio mnoge mogućnosti, ali i izazove kojih nismo bili svesni:

- Pohvalno je da fokus mnogo više bude na produktivnosti i efikasnosti umesto na provođenju vremena u kancelariji. Rad van kancelarije uštedeo je vreme koje trošimo na put do posla, a koje se sada često investira u pripremu kuvanih obroka, šetnju, druženje i slično. S druge strane, interakcija sa drugima je smanjena, socijalizacija je postala dominantno virtuelna. Fizički umor biva još snažnije zamenjen umorom čula, manjkom pažnje, bolovima od nepravilnog jednoličnog stava, a tu su i veći problemi s insomnijom. Posredno, sve to utiče na funkcionisanje organizma i njegovo blagostanje.

Kada govorimo o inovativnim načinima rada, svakako ne možemo zanemariti kulturološki aspekt. Ljudi na Balkanu se, generalno, teže prilagođavaju promenama nego pojedina zapadna društva. Doduše, "preuzeli" smo tzv. evropsko/američko radno vreme od devet do 17 sati, mada poneke firme kreću s radom i ranije. Da li je to prerano za kancelarijski posao, koliko smo zaista produktivni u šest ili sedam ujutru?

- Sve je prisutnija organizacija rada koja uključuje fleksibilnost dolaska na posao i odlaska sa posla; očekivani dolazak je u periodu od osam do 10 sati, a odlazak između 16 i 18 sati. Ovakvom organizacijom obezbeđeni su zajednički produktivni sati za aktivnosti gde su nam drugi neophodni, a takve aktivnosti su ipak dominantne. Ujedno, ostaje i dovoljno vremena za individualno prilagođavanje, pa neki zaposleni urane, a nekima više odgovara da ostanu nakon većine kolega i završe u miru svoje obaveze - navodi Marina Kreculj Pešić.

Gledajući po obimu, dodaje, većina poslova je i dalje fizička, manuelna i podrazumeva kretanje (terenski prodavci, radnici u proizvodnji, radnici u logistici, održavanju, građevinarstvu), te su za njih kalorijski unos i metabolitički procesi odnosno periodi za odmor od vitalnog značaja.

- Kancelarijski poslovi sa sobom nose kognitivnu iscrpljenost, na šta svakako utiču biološki ritmovi, ali "iskakanja" nose nešto blaže posledice po zdravlje i funkcionisanje - kaže Marina Kreculj Pešić i nadovezuje se pričom o zahtevima tržišta, ali i kandidata za posao:

- Zaposleni žele da rade van kancelarije kad god mogu, ali je potrebna snažnija digitalna pismenost i infrastruktura koju nekada i ne poseduju. S druge strane, kompanije žele maksimalno motivisane radnike, ali su samo delimično spremni na fleksibilnost u sopstvenoj potrebi za kontrolom koja je nekad sputavajuća. Sve češće se procene u okviru procesa zapošljavanja pomeraju u fazu "onboardinga" (inkorporiranje radnika u organizaciju kroz veštine i obuke), umesto dosadašnje primene u selekciji. To je još jedan primer da tržište lakše prihvata kandidate u svoj kompleksni sistem navika, znanja i ritmova, ali isto tako blagovremenom informacijom prevenira rizike neuklapanja.

Prema rečima sagovornice Blumberga, napredak je uočljiv i kroz manji procenat iznenađenja i revolta - prilikom odabira kandidata:

- Deluje da je tržište prihvatilo postavku prioriteta oko koje ne postoji potpuni konsenzus, ali postoji poštovanje i svest o posledicama, odnosno prilikama da svako sa svoje strane deluje na jačanje produktivnosti.

- Moj stav je da svaka kompanija mora i treba da uvaži načela biološkog funkcionisanja čoveka, ali da je funkcionisanje po biološkom ritmu, odnosno tipu ipak tema za svakog od nas pojedinačno. S obzirom na individualne razlike koje postoje, jedan model ne može odgovarati svima, ali sadašnja postavka sa dominantnim dnevnim radom, sa smenama koje iskaču iz tipičnog ritma ali se kompenzuju dužim periodima dnevnog odmora, jesu intervencije koje kompanije poštuju i primenjuju. Interesantno je da upravo, uviđajući promene u pažnji koje se kod svih nas dešavaju, trajanje edukacija i samih časova biva sve kraće. Na primer, treninzi koje mi kao kompanija realizujemo uglavnom traju četiri do pet sati, naspram nekadašnjih osam sati aktivnog rada - navodi Kreculj Pešić.

Takođe ističe da su poslovni procesi postavljeni tako da je minimalni broj njih sukcesivan i/ili neuslovljen, kako bi svako mogao individualno da funkcioniše:

- Kreativni i umetnički poslovi mogu u nešto većoj meri ispratiti "chronoworking" ali i tu postoje rokovi i saradnici i partneri sa sopstvenim ritmovima. Kao što ni mama sa troje male dece ne može u potpunosti da isprati sopstveni biološki ritam, tako su i kompanije uslovljene navikama većine saradnika (ne samo zaposlenih već i klijenata, poslovnih partnera).

Ipak, treba podvući da funkcionisanje strogo po sopstvenim cirkadijalnim ritmovima - osim što je nemoguće - nije ni potpuno stabilno. Istraživanja su pokazala tendenciju da se tipičan ritam pojedinca menja kroz vreme. Recimo, ljudi kako stare tako ustaju sve ranije i značajno se udaljavaju od "vuka", odnosno "sove" koji su dominantni u tinejdžerskom dobu.

- Iako svaka zakonitost ima rok trajanja, možemo reći da su biološke uslovljenosti trajnije, stabilnije i dublje od poslovnih. Kada kao faktor uključimo i individualne razlike kod pojedinaca i industrijske specifičnosti kod kompanija, mislim da nam je fleksibilnost kao kompetenca svima važna. Ako bih morala da se odlučim za jednu kompetencu - najznačajniju za blagostanje u ovom civilizacijskom periodu - odlučila bih se za nju. Promene su neminovne, a na nama je da ih sagledamo kao rast, a ne kao pritisak. U kontekstu "chronoworkinga", to znači da upoznamo i prihvatimo sopstveni biološki ritam, povremeno proveravamo je li došlo do nekih promena i spram toga upravljamo aktivnostima u datom vremenu - zaključuje sagovornica Blumberg Adrije.