Oskar Marko, Jovan Paunović, Rade Rakočević, Vladimir Crnojević, Ferenc Šmit (Foto: eKapija / Aleksandra Kekić) Primarna poljoprivredna proizvodnja proteklih godina doživljava velike gubitke usled klimatskih promena. To zahteva dodatna ulaganja u opremu, kao što su protivgradne mreže ili sistemi za navodnjavanje, u situaciji kada ne može da se vrati ni uloženo. Ovo najviše pogađa male poljoprivrednike, pa svedočimo i odustajanju od bavljenja ovim poslom.
Ima li ipak rešenja? Na ovo pitanje odgovor su pokušali da daju govornici panela "Budućnost održive poljoprivrede i investicija" u okviru događaja "Izgradnja održive budućnosti: Povezivanje poljoprivrednika i investitora kroz inovacije" u Naučno-tehnološkom parku Beograd.
Kako je istakao Ferenc Šmit iz
KWS Srbija,
tradicionalno shvatanje poljoprivrede kod nas još uvek koči uvođenje inovacija, ali da treba biti otvoren, jer se u njima nalazi rešenje, kao ono koje nudi
Treesury - kolektivne investicije u plantažu lešnika kupovinom tokena,
o čemu je eKapija već pisala. Dodao je i da su investicije neophodne, kako bi se postigla održiva proizvodnja.
- Mali i srednjim proizvođačima znače inovacije, posebno one koje im omogućavaju da investiraju onako kako sami nikada ne bi mogli - rekao je Šmit.
Jedna od ideja koja se nametnula kao rešenje je ostvarivanje pasivnih prihoda. Kako je istakao Rade Rakočević, vlasnik i generalni direktor kompanije
Senzal Capital,
pasivni prihodi zapravo predstavljaju demokratizaciju investiranja.
- Investiranje u poljoprivredu, posebno u agrotech, zvuči uzbudljivo. Posebno je korisno kada mali investitori mogu da se ujedine i izbegnu posrednike. Važno je da prinos bude što sigurniji, a rizik što manji - kaže Rakočević.
Generalni director kompanije Treesury Jovan Paunović istakao je da je ideja ove platforme upravo da bude pristupačna običnom građaninu, tako da svako može da investira i ostvaruje pasivni prihod. To mogu bili mali poljoprivrednici, ali, kako je pokazalo interesovanje, i investitori u kriptovalute, preduzetnici koji žele da diverzifikuju svoj portfolio, korporativni menadžeri.
Govornici su se osvrnuli i na banke i činjenicu da mnoge ne žele da finansiraju poljoprivrednike, zbog nesigurnosti, ali i nedovoljno validnih informacija.
-
Ono što veštačka inteligencija donosi, kao i analiza podataka, upravo je uvid u potencijalne ishode, a samim tim i veću sigurnost. Kroz digitalne tehnologije se može doći do predvidivosti i pouzdanosti – istakao je Vladimir Crnojević, direktor Instituta
BioSense.
Još jedna način borbe sa klimatskim promenama, tako da poljoprivrednici ne ostaju bez prihoda, jeste mogućnost ulaganja širom sveta u različitim klimatskim područjima.
- To je ono čemu naša kompanija teži, da možete na isti način kao u plantažu lešnika, da ulažete i u druge kulture širom sveta, na različitim meridijanima. Tako ostvarujete pasivan prihod, ujedno transformišući tržište i diverzifikujući svoju proizodnju - naveo je Paunović.
Dodao je da se ovim dele resursi, ali i rešave problem radne snage, kao i dostupnosti kvalitetnih sirovina. Ujedno mali i srednji poljoprivrednici stiču bolju poziciju na tržištu.
Naučno-tehnološki park Beograd bio je domaćin događaja "Izgradnja održive budućnosti: Povezivanje poljoprivrednika i investitora kroz inovacije", koji je okupio predstavnike privrede, nauke, investitore i razvojne organizacije. Cilj događaja je predstavljanje modela koji uz pomoć inovacija i novih tehnologija može unaprediti proizvodnju, olakšati pristup investicijama uz postizanje održivog razvoja poljoprivrede.
Na događaju su predstavljeni rezultati inovativnog projekta koji je finansiran od strane Fonda za inovacionu delatnost iz Pretpristupnih fondova Evropske unije i budžeta Republike Srbije, sa razdela Ministarstva nauke, tehnološkog razvoja i inovacija.
Aleksandra Kekić