Naučnici pronašli dokaz da je krstarenje dobro za mozak

Bilo da hodamo po pesku, sedimo u čamcu na njegovoj površini, ronimo ispod talasa ili ga samo posmatramo ili meditiramo kraj njega, more nam omogućava da svoje mentalne borbe ostavimo po strani i osećamo se slobodnim.

Ljudske suze i znoj toliko su sličnog sastava kao slana morska voda da postoji iznenađujuća srodnost i između toga kako funkcionišu elementi mora i našeg tela. Ova veza čak ima i ime: biofilija. Hipoteza o biofiliji je jedna od tri glavne teorije koje objašnjavaju zašto more toliko privlači čoveka. Druge dve su teorija oporavka od psihofiziološkog stresa i teorija vraćanja pažnje. Ove ideje se međusobno ne isključuju i sve tri doprinose osećaju blagostanja koje nam pruža more.

More nam može pomoći da pronađemo ono što psiholozi nazivaju "obnavljanjem", a ovaj osećaj blagostanja je nešto što se često borimo da samostalno pronađemo. To beskonačno plavetnilo može biti moćno sredstvo u smanjenju stresa i poboljšanju našeg raspoloženja. Naša povezanost sa prirodom pomaže nam da svoje brige stavimo u perspektivu – na ovaj način ponovo uspostavljamo punu pažnju tako što se uklanjaju preokupacije koje dominiraju našom pažnjom u svakodnevnom životu.

Međutim, rezultati novog istraživanja pokazali su da odlazak na putovanje morem ili okeanom, to jest krstarenje može imati različite kognitivne prednosti. Analiza sprovedena na kruzeru "Kraljica Meri 2", kompanije Kunard, tokom jednog od njegovih transatlantskih putovanja od Sautemptona do Njujorka, pokazala je da samo pet dana na moru može poboljšati pamćenje, logičko rasuđivanje, perceptivne sposobnosti i rešavanje problema 26%.

U okviru neuronaučne studije, koju je sprovela istraživačka kompanija Human Understanding Agency, posmatrano je 40 gostiju iz celog sveta tokom plovidbe koja je trajala sedam noći. U roku od pet dana, utvrđeno je poboljšanje pamćenja reči za 29 odsto, što ukazuje na poboljšanje kratkoročnog pamćenja, dok su učesnici bili 125% bolji u rešavanju problema.

Raspon pažnje je poboljšan 14% pošto su putnici postali bolji u fokusiranju na vizuelne zadatke, dok je relaksacija koju su sami prijavili porasla za 158%, a ukupni nivoi fiziološkog stresa smanjeni za 35%. Veliki deo poboljšanja pripisan je "uticaju okeana na ublažavanje stresa".

- Boravak na brodu jasno je smanjio nivo stresa kod putnika, na osnovu subjektivnih i objektivnih mera. Glavni hormon stresa kortizol je dobro poznat u naučnoistraživačkoj literaturi kao ometač različitih kognitivnih procesa - rekao je dr Džek Luis stručnjak za neuronauku.

Povećanje kapaciteta pamćenja i logičkog zaključivanja identifikovano u ovoj studiji, kako Luis ističe, verovatno će biti pripisano uticaju putovanja okeanom na ublažavanje stresa.

- Kada se to spoji sa zadivljujućim nizom stimulativnih aktivnosti na jedinom prekookeanskom brodu na svetu, omogućiće mozgu putnika da otključa svoj puni potencijal - objašnjava dr Luis.

Kejti Mekalister, predsednica kompanije Kunard, istakla je da studija potvrđuje ono što smo oduvek znali – krstarenje je mnogo više od odmora.