Od veštačke inteligencije do analize genoma raka - Nova ekonomija "made in Serbia"

Digitalizacija. Četvrta industrijska revolucija. Ekonomija znanja. Kreativnost i inovacije. Ovo su čarobne reči kojima će svako upućen u i na privredu odgovoriti na pitanje kako da Srbija konačno počne da hvata priključak za razvijenim zemljama ili bar sa zemljama Centralne Evrope.

Niska produktivnost naše ekonomije je posledica dominacije privrednih oblasti sa niskom dodatom vrednošću. Nizak tehnološki nivo proizvodnje jednostavno ne generiše rast koji može parirati brzorastućim ekonomijama. Drugim rečima, sa proizvodnjom i izvozom kukuruza, pšenice, malina, jabuka, ruda i drugih sirovina ili polufabrikata nemamo nikakvu šansu sa ekonomijama u kojima se milijarde ulažu u robote, digitalne servise, istraživanje i razvoj.

Srećom, kažu stručnjaci da su informacione tehnologije industrija za siromašne zemlje, jer nije potreban veliki kapital, već ljudi i znanje. Srećom po srpsku privredu koja kapitala nema, ali raspolaže svetski priznatim IT stručnjacima, izvoz informacionih tehnologija je prošle godine dostigao 900 mil EUR uz rast od 20% koji bi se mogao nastaviti i u narednim godinama.

Međutim, odlika nove digitalne ekonomije nije samo programiranje već primena IT-a u svim privrednim oblastima, pa čak i onim najstarijim i najkonzervativnijim kakvi su poljoprivreda ili zdravstvo ili proizvodnja nameštaja. Zato je Danas izabrao nekoliko preduzeća uglavnom malih i srednjih kao predstavnike nove ekonomije zasnovane na inovacijama i kreativnosti koja bi bilo gde u svetu bili lideri.

Slika u kojoj farmer preko aplikacije na mobilnom telefonu prati meteorološke uslove, vlažnost zemljišta, koliko gde i kada treba đubriti i koliki prinos može da očekuje na osnovu podataka koje dobija iz senzora ili satelita nije iz Holandije ili Amerike ili Japana. To je sve moguće na poljoprivrednoj ekonomiji Krivaja, prvoj digitalnoj farmi u ovom delu Evrope koju je početkom ove godine otvorio centar BioSens iz Novog Sada. Ovaj institut je u konkurenciji od oko 200 projekata iz cele Evrope, u kojima su učestvovale najjače evropske naučnoistraživačke institucije kroz više faza takmičenja 2017. godine osvojio prvo mesto za projekat Antares. Ovaj projekat koji povezuje informaciono-komunikacione tehnologije sa poljoprivredom dobio je finansiranje iz programa Horizont 2020 Evropske unije od 14 mil EUR, a isto toliko je obezbedila Republika Srbija.

Poljoprivrednicima je već na raspolaganju aplikacija za računare i mobilne telefone Agrosens pomoću koje farmeri mogu besplatno da vode dnevnik poljoprivrednih aktivnosti, prate vremensku prognozu na svojoj parceli, intenzitet fotosinteze biljaka i dostupnost vode i hranljivih materija, pregled analize zemljišta, fotografije useva i dobijaju informacije o novim biljnim bolestima. Zauzvrat bi trebalo da unose podatke sa svojih parcela i tako povećavaju bazu podataka kako bi bila od što veće koristi što većem broju korisnika.

Kada se nađete na MIT-ovoj listi 50 najuticajnijih kompanija koje menjaju svet među svim svetskim tehnološkim divovima poput Tesle, Amazona, Google onda mora da radite nešto dobro. U ovom slučaju možda nešto što bi moglo spasiti svet. Seven Bridges Genomics je američko-srpska firma sa sedištem u Bostonu, čiji je jedan od osnivača Igor Bogićević, suosnivač i CTO (Chief Technological Officer), koja pomoću digitalne platforme omogućava brzu analizu miliona genoma u kombinaciji sa drugim biomedicinskim podacima koju koriste hiljade istraživača u državnim, farmaceutskim i akademskim laboratorijama koji rade na pronalaženju leka za rak i retke bolesti.

Iako se sedište kompanije nalazi u Bostonu, istraživanje i razvoj, odnosno inženjeri rade u Beogradu. Njihov softver koji povezuje biomedicinu i IT svojim softverom ima pristup najvećoj genomičkoj bazi podataka na svetu, Cancer Genome Atlasu Američkog nacionalnog instituta za rak. Ova kompanija takođe skladišti i analizira podatke 100.000 genoma koje je sakupio Nacionalni zavod za zdravstvo Britanije. U 2016. godini Seven Bridges, koji je inače pre samo sedam godina bio startap, privukao je investiciju od 45 mil USD.

Praktično, kako je to jednom objasnio Bogićević, njihov softver će omogućiti da lekar uporedi rak svog pacijenta sa milionima genoma rakova drugih ljudi iz celog sveta i da pronađe najsličniji, na osnovu čega će dobiti listu najboljih tretmana.

U celom svetu oblast javnog transporta je poprište bitke između novog, inovativnog, digitalnog i tradicionalnog. S jedne strane pojavljuju se servisi poput Ubera, razvijaju se autonomna vozila, sistemi deljenja automobila, a s druge delatnost koja se nije promenila već 100 godina, taksi. Da u ovoj bici ne zaostajemo previše potrudili su se osnivači firme CarGo koja je u stvari aplikacija za zakazivanje vožnje, ali i za plaćanje što je i razlikuje od drugih sličnih aplikacija.

Vuk Guberinić, suvlasnik kompanije koja se ovih dana nalazi na udaru taksista, kaže da je ideju o ovom poslu stekao tokom studiranja na Zapadu.

- U potpunosti nov koncept zakazivanja vožnje, transparentno praćenje vozila u realnom vremenu, jednostavno i bezbedno elektronsko plaćanje vožnje i na kraju ocena vozača su me oduševili kao krajnjeg korisnika - objašnjava Guberinić.

CarGo aplikacija je pokrenuta 2015. godine i kreirana je tako da korisniku u "dva klika" omogući da poruči i plati vožnju. Korisnik može uslugu platiti na nekoliko načina i svi su u potpunosti elektronski.

- Sa prvim izazovom smo se sreli odmah pri pokretanju poslovanja. Na koji način u realnom vremenu videti i primiti uplatu od krajnjeg korisnika kada platni promet u našoj zemlji ima "radno vreme". Jedini način da ovo prevaziđemo u početku bio je PayPal. Ovaj način plaćanja je bio suviše "napredan" za našu zakonsku regulativu, pa smo se vrlo brzo našli na sudu sa Narodnom bankom Srbije - kaže Guberinić dodajući da su se na kraju našli u radnoj grupi za izmene Zakona o deviznom poslovanju.

Ovo nisu i jedini problemi sa kojima su se susreli. Kao i skoro svaki preduzetnik iskusili su problem manjka kapitala.

- Naime, dva puta smo dotakli dno i gasili servis zbog nedostatka kapitala za finansiranje operativnih aktivnosti. Prvi put smo ovo rešili tako što smo prodali kopiju softvera u Bangladešu i na taj način obezbedili sredstva. Drugi put je bio takođe zanimljiv, jer su nam likvidna sredstva bila zadržana od strane jedne finansijske institucije čak tri meseca, pa je poslovanje vrlo ubrzo stalo.

Njihov dugoročni cilj je zamena čitave flote električnim vozilima i popularizacija deljenja vožnje.

- Dok se ovo ne desi jednog dana, mi ćemo kao mali, ali uporni startap polako da krčimo put ka ovoj viziji. I da, naići ćemo na niz novih izazova koje ćemo, nadam se, kao i do sada prevazići uspešno.

Koliko srpskih kompanija može da se pohvali da im je proizvod ili uslugu kupilo više od 170 miliona ljudi? Da nema firme Nordeus, odgovor bi verovatno bio nula. Ova IT firma za pravljenje igrica poznata po čuvenoj Facebook fudbalskoj igrici Top eleven, osnovana je 2009. godine kada su Branko Milutinović, Ivan Stojisavljević i Milan Jovović napustili posao u Microsoftu u Kopenhagenu, vratili se u Beograd i bacili se na ostvarivanje sna. Sledeće godine lansiraju igricu Top eleven i posle samo tri nedelje postaju profitabilni! U to vreme još uvek aplikacije nisu pravljene za više platformi, pa je sa aplikacijom za Android i iOS Top eleven postao prva prava igra na više platformi. Broj daunlouda se učestvorostručuje, a Nordeus postaje najbolji poslodavac u Jugoistočnoj Evropi. Čuveni Žoze Murinjo postaje zaštitno lice Top elevena, a već 2015. godine ova igra dobija 100-milionitog korisnika.

Danas Nordeus zapošljava više od 160 ljudi iz 22 zemlje i jedan je od najvećih donatora u Srbiji sa više od pola miliona evra doniranih porodilištima.

Kada je 2012. godine prvi put u Srbiji organizovan izbor za najboljeg preduzetnika na svetu od strane konsultantske kuće EY pobednik je bila do tada široj javnosti nepoznata firma Buck, odnosno njen vlasnik Darko Budeč. Na ovaj način pod reflektore javnosti je došla kompanija koja se svrstava u svetske lidere u svojoj oblasti, a to je rasveta. Firma osnovana 1992. godine danas izvozi svoje proizvode u sve najrazvijenije zemlje na svetu, a postavljali su svoje osvetljenje u objektima u Švajcarskoj, Nemačkoj, Belgiji, Rusiji, Ujedinjenim arapskim emiratima, Australiji, Skandinaviji…

Ono po čemu se ova firma izdvaja, a i za šta je dobila brojne nagrade i u Srbiji u inostranstvu, posebno Nemačkoj je industrijski dizajn. U jednom intervjuu Budeč istakao da je dizajn podloga za bilo kakvu inovaciju, za bilo kakav visokoproduktivan proizvod, za bilo kakav pristojan i lepo upakovan proizvod. Iz nekog razloga u Srbiji se ne poklanja dovoljno pažnje ovom segmentu proizvoda, što možda ima i veze sa činjenicom da najviše proizvodimo i prodajemo proizvode niske dodate vrednosti. Budeč to pripisuje nestrpljivosti budući da za jedan brend treba 30 godina da pokaže pravu vrednost.

Morena inženjering iz Niša je softverska firma koja pre nekoliko godina pokušala da napravi teniskog robota koji bi skupljao loptice na terenu od šljake. Pošto nisu uspeli da nađu tržište za to okrenuli su se virtuelnim robotima-botovima.

Prema rečima Nikole Petrovića, vlasnika Morene, u poslednjih pet godina najviše se bave konverzacionim agentima (Conversational Agent), sistemima za preporučivanje (Recommender System) i sistemima za automatsku klasifikaciju zasnovanim na mašinskom učenju (Machine Learning).

- Najznačajniji klijenti su nam iz SAD - kompanija iz San Franciska koja uvodi konverzacione agente za podršku zaposlenima u velikim preduzećima, nevladina organizacija iz Arkanzasa koja koristi našu tehnologiju da bi ljudima sa društvenih margina pomogla u uključivanju u društvo, kompanija iz Vašingtona koja uz pomoć naše tehnologije svojim klijentima preporučuje članke koji bi njima mogli da budu interesantni… Oprobali smo se i u robotici. Uspeli smo da napravimo i prodamo nekoliko robota ali nam rad na softveru u oblasti veštačke inteligencije ipak donosi mnogo više prihoda i manje logističkih problema - kaže Petrović za Danas.

Prema njegovim rečima, za rad u ovim oblastima je neophodno dobro akademsko znanje matematike koje stalno nadograđuju slušanjem i polaganjem onlajn kurseva koje drže vrhunski profesori.